PanAfrički pokret u Americi protivi se vojnim intervencijama ali ne miješa uzroke i posljedice

Crvena podrška prepričava intervju profesora Horacija Kembela (Horace Kempbell) sa Sirakuza Univerziteta na Democracy Now, poznatoj američkoj nezavisnoj novinarskoj Internet platformi. Da bi objasnio aktuelnu situaciju u Nigeru, Sahelu i celoj Zapadnoj Africi široj publici, profesor mora „da nacrta“ elementarne ekonomske-istorijske procese i odnose kolonijalizma, neokolonijalizma i militarizma u Zapadnoj ali i cijeloj Africi, koji su obično slabo poznati, relativizovani a najčešće ignorisani u američkoj ali i globalnoj buržoaskoj javnosti. Od značaja je činjenica da čak i od američke vojske tretirani i trenirani oficiri u ovim zemljama, shvataju da imperijalistička dominacija SAD, Francuske i EU, jednostavno fukcioniše na status-quo odnosu centar-periferija, pod kojim nema mjesta za bilo kakav adekvatan razvoj afričkih zemalja, dok se pljačkanjem prirodnih i ljudskih resursa periferije održava razvijenost i nadmoćnost kapitalističkog centra, to jest, u ovom slučaju suprematističkog kolonijalnog Zapada. Teoretičar Andre Gunder Frank je ovaj odnos definisao kao razvoj nerazvijenosti a intervju profesora Kembela je adekvatna ilustracija otpora aktuelnom devastirajućem fukncionisanju tog odnosa u Zapadnoj Africi.

Militaristički teror „ratom protiv terora“

Globalni Panafrički pokret u Americi protivi se svakoj vojnoj intervenciji (uključujući i pučeve) ali ne može se protiviti vojnoj intervenciji a ne protiviti se Francuskoj i SAD i njihovoj militarizaciji regiona. Destrukcija civilne vlasti u Nigeru od strane vojske, je jedna od devet sekvenci – niza događaja koji su se razvili nakon početka „rata protiv terora“, kao što su:

1. Fabrikacija terora
2. Intervencije SAD i Francuske u regionu
3. Posljedice destrukcije Libije
4. Finansiranje militarističkih grupa u regionu od strane Francuske
5. Militarizacija društva u vreme kada ono zahtijeva socijalnu i ekonomsku rekonstrukciju.

Vojna intervencija u Nigeru (to jest puč, profesor namerno izjednačava terminologiju dovodeći u vezu sve vojne intervencije a ne samo one koje se nekom čine neopravdane) je posledica militarizacije društva umjesto socijalne i ekonomske podrške. SAD su investirale više od milijardu dolara u militarističku infrastrukturu i programe militarizacije i militarističkih elemenata u regionu. Samo u Nigeru SAD su utrošile pola milijarde dolara za izgradnju baze dronova da bi podržale eksploataciju rudnih sirovina i ljudskih resursa Nigera od strane Francuske.

Ne možemo diskutovati događaje u Nigeru bez diskusije zahjteva naroda Afrike za izbacivanje Francuske iz Zapadne Afrike. Ministar inostranih poslova Malija pozvao je Ujedinjene nacije da istraže djelovanje Francuske u regionu, bivši predsjednik vlade Italije pozvao je na uvođenje sankcija Francuskoj, a upravo desničarske konzervativne snage u SAD podržavaju Francusku do te mjere da sada vidimo kako konzervativno krilo Bajdenove administracije koje vode Viktorija Nuland i Antoni Blinken predvode diskusiju o Africi.

Zašto je Viktorija Nuland išla u Niger i Južnu Afriku? Bajdenova administracija ima eksperta za Afriku, Džoni Karsona (Johnnie Carson), on je bio na posljednjem samitu SAD-Afrika ali oni šalju ratobornu (hawk) Viktoriju Nuland, koji želi da militarizuje planetu, koja je bjesomučna militaristkinja a sada leti u Nigeriju, Niger i Južnu Afriku da sprovodi politiku SAD. Zadatak lijevih i progresivnih snaga u SAD je da traže povlačenje američkog komandnog centra iz Afrike, zatvaranje američkih baza u Nigeru i podršku narodu Nigera u zahtevima da se Francuska ukloni iz Nigera, kao što su to uradili narodi Burkine Faso i Malija. Trebali bi da podržimo i prijedlog za federaciju Malija, Nigera i Burkine Faso.

Niger, francuski kolonijalizam i ćutnja progresivnih snaga u SAD

Niger je jedna od zemalja koja strada od francuskog vojnog intervenisanja i razaranja u regionu. Francuska je drastično zavisna od eksploatacije i pljačkanja Afrike, oni imaju vojno osoblje u Nigeru, kada su izbačeni iz Malija i Burkine Faso samo su dovedeni u Niger a usput su kamenovani (jedan od protesta protiv prisustva francuskih trupa u Nigeru, uprkos odluci skupštine Nigera da ih pozove u zemlju radi borbe protiv terorizma).

Francuska eksploatiše mineralne i druge resurse u Nigeru a što se uranijama tiče, ne samo da ga eksploatiše već zatvara rudnike i ostavlja po lokalnu populaciju štetne i opasne radioaktivne materijale. Cijela Zapadna Afrika poziva na ukidanje CFP franka i na prestanak dominacije Francuske, za odlazak 240.000 raznog francuskog personala u regionu.

U slučaju Nigera, Francuska se protivi bilo kakvim planovima za rekonstrukciju zemlje. Uzmimo za prijmer jedan takav veliki regionalni plan, ponovno punjenje Čadskog jezera. Veliki požari kao što je ovaj na Havajima, haraju širom Zapadne Afrike zbog globalnog zagrijevanja. Globalno zagrijevanje dovelo je do isušivanja Čadskog jezera, koje je izgubilo 95% vode. Postoji plan vlasti u Čadskom basenu da se obnove vode jezera. Ko je protiv ovoga? Francuska. Ko je protiv investiranja u obnovu Zapadne Afrike? Francuska. Ko je, kako se tvrdi, podržavao terorističke grupe u Zapadnoj Africi kada su SAD pozivale na istragu delovanja Boko Harama? U nigerijskim novinama je ukazano da Francuska podržava Boko Haram u Nigeriji. Francuska stvara terorističke grupe i onda dolazi da se bori protiv terorističkih grupa u Africi. Ovom dvoličnom ponašanju Francsuke, koja podstiče teror i razaranja, suprostavlja se narod Zapadne Afrike. U svakoj zemlji Zapadne Afrike poziva se na ukidanje francuske finansijske, ekonomske i vojne dominacije. Tako da mi u SAD moramo pozivati naše predstavnike i ovdašnje progresivne političke snage da to podrže (na primer AOC, koja je tokom studija bila je u Nigeru), zašto oni ne podižu svoj glas protiv prisustva američke vojske i militarizacije Zapadne Afrike od strane SAD zašto ne zovu za investicije u zdravlje, obnovu, snabdijevanje vodom i sigurnost naroda Zapadne Afrike?

Dvoličnost u odupiranju militarizmu

SAD i Francuska su se naoštrile da preokrenu vojni puč u Nigeru, a šta je sa vojnim pučem u Sudanu, koji je bio podržan od SAD, Saudi Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata? Šta je sa tamanjenjem naroda Sudana koji traži obnovu demokratije – od strane vojske? Ne možemo da budemo selektivni u odupiranju militarizmu, moramo se odupijreti svakoj vrsti militarizma u Africi, ali prioritet u ovom momentu je uklanjanje Francuske i poziv Ujedinjenim nacijama da uvedu sankcije Francuskoj za uništavanje i militarizaciju Afrike.

SAD su se angažovale u „Ratu protiv terora“ koji je po rečima Džeri Mekinona (Gary MC Kinnon) bio fabrikovan u Zapadnoj Africi. Ljudi koje nazivaju teroristima su u mnogo slučajeva bili podržani od strane Francuske. U slučaju uništenja Libije, SAD i Francuska su uklonile Gadafija a sada se SAD i Francuska bore na obe strane rata u Libiji. Nakon uništenja Libije Tuarezi su otišli iz Libije u Mali, Burkinu Faso i Niger. Francuska je podržavala grupe za koje se pretpostavljalo da su terorističke i SAD su onda ustanovile Trans-saharsku protivterorističku inicijativu i potrošile na nju pola milijarde dolara. Onda su došle u Niger da naprave vojnu bazu i bazu za dronove. Sve je to netransparentno, čak ni Pentagon se ne smatra nadležnim za ono što se dešava, kongresmeni kažu da ne znaju šta se događa u Nigeru. Kad su četiri američka marinca ubijeni 2017. u Tongo-Tongo-u u Nigeru, koji je na tromeđi Malija, Nigera i Burkine Faso, ni do danas Pentagon ne može da utvrdi šta im se desilo. Dokumentarni film televizije ABC „3212 un-redacted“ govori o sumnjivom delovanju obaveštajnih službi i tajnim operacijama Pentagona u Nigeru.

SAD treba da povuku svoje vojne snage iz Afrike, da podrže mir, snage koje vode borbu za društvenu pravdu i obnovu tog dela sevata, a SAD su sada destruktivna snaga uperena protiv naroda Afrike.

Rast političke svesti naroda Afrike

U vezi odnosa prema pučevima u poslednje vreme i vlastima Burkine Faso, Malija i Nigera, bitno je istaći rast političke svesti naroda Afrike koja se razvila usled više faktora (globalna finansijska kriza, investicije koje pogoduju samo bogatašima, klimatska kriza, COVID 19) i opšteg osiromašenja. U redovima vojske Burkine Faso, živi duh i svest Tomasa Sankare, koji jeste bio vođa puča ali iako osuđujemo militarizam, ne reagujemo po automatizmu na sve pučeve. Sankara je organizovao narod radi sigurnosti, bezbednosti, zdravlja i mira, i pripremao se da mobiliše narod Zapadne Afrike protiv francuskog imperijaizma. Ubijen je mahinacijama Francuske i Obale Slonovače. Ono što je Ibrahim Traore rekao u Moskvi sada odjekuje po celoj Africi, otpor imperijalističkim politikama raste u Senegalu, a u Sudanu je trenutno najjači, tamo se organizuju komiteti otpora za zbacivanje vojske. Burkina Faso, Mali, Niger i Sudan su zemlje u kojima je veoma jak prostor za razvoj političke svesti naroda i jačanje antiimperijalističkog bloka.

Poslušajte antiimperijalistički Malemin govor (Julius Malema) na nedavno održanoj desetogodišnjici južnoafričke Partije boraca za ekonomsku slobodu (Economic Freedom Fighters), i shvatićete antiimperijalističko raspoloženje širom Afrike, potrebu za ujedinjenjem, upotrebom resursa Afrike i odbijanje da se Afrika uvlači u nove ratove.

Ono što smo videli u Nigeriji je da tamošnja vlada koju mnogi Nigerijci smatraju nelegalnom, teži za intervencijom u Nigeru, Burkini Faso i Maliju, kako da bi učinila uslugu SAD-u i zauzvrat ojačala vlast.  Ali narod u Nigeriji je protiv ove intervencije, Senat Nigerije je izjavio da ne treba intervenisati, da se treba okrenuti dijalogu, tako da je ono što je ono što je predsednik Burkine Faso, Ibrahim Traore, rekao na Samitu Rusije i Afrike, realni osećaj naroda Afrike o zapadnim vojnim intervencijama.

Uloga SADa, Francuske, EU, Rusije i Kine u (de)militarizaciji i (de)stabilizaciji Afrike

Zanimlivo je da su lideri svih 11 pučeva koji su se desili poslednjih godina u Africi obučavani od strane SADa. I to od novca koji je trebao da se troši u ratu protiv terora. I zato nam je potrebna istraga o delovanju SAD u Nigeru, Burkini Faso, Maliju i Gvineji, potrebno je zatvoriti Afrički komandni centar SAD a razvijati odnose civilnog društva Afrike i SAD. Komandni centar treba da se ukloni jer je odgovoran za neke od sekvenci militarizacije u rici.

Što se tiče kompeticije SAD, Kine i Rusije u Africi, važno je istaći da se narodi Afrike bore za samoopredeljenje i ujedinjenje Afrike. Bore se takođe za afričku valutu, da ne bi slali milijarde dolara zemljama Zapadne Evrope. Afričke zemlje žele slobodu kretanja, formiranje Afričke zajednice slobodne trgovine. SAD, Francuska i Evropska unija, sve velike sile su protiv toga da Afrika izgradi puteve, pruge i luke za afričke narode. Zbacivanje Gadafija u Libiji je direktno vezano za planove Afričke unije za ustanovljenje afričke valute. Afrička valuta koja bi sprečavala oticanje resursa iz Afrike je pretnja za Francusku, za Evropsku uniju i SAD. Zbog toga SAD prave strašilo od Kine i intenziviraju militarizaciju.

Rat u Ukrajini je strašan rat protiv naroda Ukrajine i regiona, ali on je novi korak u militarizaciji planete, SAD podržavaju fašističke elemente u Ukrajini. Stav Afrikanaca je da nisu navijači u tom sukobu, žele mir u Ukrajini. SAD prete Afrikancima da će se boriti protiv štetnog ruslog uticaja u Africi, doneli su zakon u Kongresu da prisile Afriku da podrže SAD i NATOv rat u Ukrajini dok Afrika traži da NATO snosi odgovornost za uništenje Libije.

U Južnoj Africi, gde će biti samit BRICSa, koji prekida dominaciju SAD u svetskoj ekonomiji, SAD prete južnoafričkoj vladi; nije slučajno Viktorija Nuland putovala iz Zapadne Afrike u Južnu Afriku, pretili su južnnoafričkoj vladi i tvrdnjama da Južna Afrika prodaje oružje Rusiji. To su izmišljotine. Sada SAD računaju da će Kenija poslati vojnike na Haiti i zahtevaju da potpiše ugovor o strateškoj trgovini i investicijama koji će sprečiti planove za povećanje postojeće saradnje u Istočnoj Africi. SAD izbezumljeno jure po Africi da bi se suprotstavili Kini. Afričkim narodima nisu potrebne SAD da im naređuju da se suprotstave Kini, njima je potrebno da uzgajaju hranu i spreče glad, hoće poslove, puteve, zdravstvenu negu i adekvatna sredstva za borbu protiv klimatskih promena, kao najvažnije globalne krize.

Mi u SAD treba da podržvamo afričke narode koji se zalažu za mir i obnovu, za punjenje Čadskog jezera, a ne da podržavamo Francusku i SAD u uništenju Afrike.

Izvor, Foto: noviplamen.net